Na novogradiškom području postoji nekoliko ostataka starih utvrda iz srednjeg vijeka. 

U nastavku teksta slijedi opis najpoznatijih s topografskim kartama.

 Stari gradovi i opkopi na novogradiškom području:

1. Gračanica
2. mala kula zapadno od Baćindola
3. ostaci kule između Baćindola i Banićevca
4. Jurića vis istočno od novogradiške zaobilaznice
5. opkop na Strmcu
6. ostaci kule kod Podvrškog
7. stari grad Šag ( Gradsko brdo između Cerničke i Mašičke Šagovine)
8. stari grad iznad Vrbove
9.  Dolački grad između Brestovca i Tisovca

Gračanica i ostaci manje kule 1km sjeverno od nje

mala kula

Jurića vis

opkop na Strmcu iznad bolnice

ostaci kule iznad Podvrškog

Šag

Dolački grad

   Cernik,  od  pamtivjeka  na  ovim  prostorima  naseljeno  i  veoma  strateški  važno   mjesto.  Okružen  brojnim  arheološkim  lokalitetima  od  mlađeg  kamenog  doba,  preko  Rima,  srednjeg  vijeka  pa  sve  do  današnjih  dana.  
    Vlastelinstvo  s  kastrumom  u  vlasništvu  je  mnogih  velikaških  obitelji  ( Deževića,  Petraša,  Markovića,  Kulmera ),  okruženo  također  velikaškim  posjedima  (  Borića,  Borićevića,  Desića,  Desislavića,  Zapoljskih).  Nalazi  se  na  veoma  važnom  mjestu,  na  putevima  koji  su  vodili  od  Dalmacije  prema  sjevernoj  Hrvatskoj  i  Mađarskoj.   U  neposrednoj  blizini  rijeke  Save,  na  veoma  bogatoj  i  plodnoj  zemlji  i  stoga  razlog  za  mnogobrojne  borbe  između  velikaških  obitelji  za  tim  dijelom  zapadne  Slavonije. Preko ovih  prostora  vodili  su  putevi  od  antičke  Salone  preko  Siscie,  Serviciuma,  Urbate  prema  sjeveru  sve  do  Murse  i  dalje.
   Neki  povijesničari  i  putopisci  tvrde  da  je  u  okolici  Cerničke  tvrđave,  u  predturskom  razdoblju,  bilo  oko  trideset  pet  manjih  i  većih  tvrđava  koje  su  služile  za  obranu  od  neprijatelja  ili  za  zaštitu  posjeda.  Mnogima  od njih  danas  nema  ni  traga  što  od  zuba  vremena  ili  devastacije  lokalnog  stanovništva  u  svrhu  izgradnje  drugih  objekata  kao  što  su  kuće  za  stanovanje  ili  gospodarski  objekti.  U  razdoblju  prije  dolaska  Turaka  na  ove  prostore  bile  su  većinom  izgrađene  od  drveta,  materijala  kojega  je  bilo  najviše  na  ovim  prostorima.  Slavonija,  pa  i  cijela  Hrvatska,  u  17. stoljeću  bila  je  pokrivena  s  više  od   75 %  šumom.  Od  tih  drvenih  objekata  ostali  su  samo  opkopi  koje  samo  oko  stručnjaka  može  prepoznati  i  to  samo  u  brdskim  područjima,  dok  su  u  nizinskim  područjima  u  potpunosti   nestali  ili  se  nalaze  duboko  pod  zemljom.
  Do  danas,  u  okolici  Cernika,  istraženo  je  veoma  malo  arheoloških  lokaliteta,  iako  ih  ima  mnogo,  ( ostaci  kula  i  tvrđava,  rimski  nalazi  na području  općine  Rešetari,  točnije  sela  Bukovice,  rimski  nalazi  u  okolici  sela  Baćindola – stela  koja  se  čuva  u  novogradiškom  muzeju,  nalaz  rimske  cigle  u  potoku  Putnjaku,  ispod  Gračanice,  Šagovina  i  samo  mjesto  Cernik ).  Istraživanja  su  napravljena  samo  na  brdu  Slavča  gdje  su  živjeli  ljudi  mediteranske  rase  u  vrijeme  neolita.

   Stara  cernička  tvrđava  po  svoj  prilici  nije  bila  na  ovom  mjestu  na  kojem  se  sada  nalazi.  Dok  se  drugačije  ne  dokaže,  postoji  više  razloga  da  u  to  vjerujemo.  Mislim,  kao  i  neki  drugi  poznavaoci  ovoga  kraja,  da  se  prvotna  tvrđava  nalazila  na  području  koju  i  danas   cerničani  zovu  Begluci – mjesto  ili  kuća  u  kojoj  je  živio  beg.  To  je  mjesto  na  povišenom  dijelu  u  današnjoj  ulici  Svetog  Roka,  a  ispod  brežuljka  postoji  po  svemu  se  čini  neprirodan  zemljani  bedem,  napravljen  ljuskom  rukom.  Povijesničari  tvrde:  “ Cernička  tvrđava  nalazi  se  na  brežuljku  ispod  kojega  se  nalaze  ostaci  nekog  samostana”.  Ostaci  samostana  i  groblja  te  temelja  nalaze  se  ispod  i  okolo  kapelice  Svetog  Roka (  Crkva  apostolskih  prvaka  svetog  Petra  i  Pavla,  sagrađena  je  tek  u  osamnaestom  stoljeću  i  pretpostavka  je  na  mjestu  neke  džamije,  što  dokazuje  i  ostatak  turskog  nišana – nadgrobnog  spomenika – koji  je  do  prije  nekoliko  godina  stajao  u  klaustru  franjevačkog  samostana ).  Položaj  tvrđave  bio  je  takav  da  su  se  sa  toga  mjesta  mogle  vidjeti  ostale  fortifikacije  u  okolici  Cernika ,  Gračanica,  Šag,  Jurića  vis,  Strmac,  a  služila  je  za  stanovanje  i  čuvanje  posjeda  u  plodoj  dolini  između  dva  pitoma  potoka.  U  povijesnim  zapisima  spominje  se  Gornji  Cernik  i  Donji  Cernik.  Gornji  Cernik  je  u  stvari  pravi  stari  Cernik.  Tada  ima  smisla  i  mjesto  na  kojemu  se  nalazi  crkva  Svetog  Leonarda.  Zašto.  Zato  što  su  u  toj  crkvi,  ujedno  i  hospiciju,  živjeli  franjevci,  a  oni  su  uvijek  živjeli  s  narodom  pa  ne  bi  imalo  smisla  da  su  imali  svoj  samostan  daleko  na  osami,  daleko  izvan  mjesta.  Cernik  se  proširuje  u  donji  kraj  tek  izgradnjom  nove  crkve  na  zemljištu  velikaša  Petraša.  Prvotna  tvrđava  bila  je  vjerojatno  izgrađena  od  drveta,  a  u  slučaju  opasnosti,  stanovnici  su  se  sklanjali   u  Gračanicu  i  okolne  građevine  smještene  u  zaštićenim  predjelima  Psunja  ili  Babje  gore.  Današnji  dvorac  na  ovom  mjestu  sagrađen  je  u  baroknom  stilu  i  možda  samo  kao  replika  od  kamena  starog  cerničkog  dvorca  na  Beglucima.

   Gračanica,  najbolje  očuvani  ostaci   građevine   elipsastog  oblika   s  kulom  u   kojoj  se  nalaze  vrata  za  ulaz  s  visećim  mostom  i  opkopom.  Građena  je  kamenom   i  imala  je  prizemne  prostorije  s  jednim  katom.  Što  se  nalazi  pod  zemljom  nije  poznato,  jer  nikada  nisu  vršena  nikakva  istraživanja  na  ovom  području.  Postavljena  je  strogo  prema  stranama svijeta,  tako  da  ulaz  gleda  prema  jugu.  Nalazi  se  na  uzvisini  od  560 m/nm,  i  ima  odličan  pregled  teritorija  prema  Savi  i  duboko  u  bosanski  teritorij.  Kada  je  lijepo  čisto  vrijeme  s  nje  se  može  vidjeti  sve  do  Dervente  na  bosanskoj  strani.  Velika  je  nepoznanica  kada  je  građena  niti  tko  ju  je  gradio.  Ovim  prostorima  prolazili  su  križari  vraćajući  se  s  vojnih  pohoda  iz  Svete  zemlje,  pa  su  često  ovaj  kraj  i  poharali.  Hrvati  na  ovim  prostorima  vodili  su  krvave  bitke  baš  s  Križarima.  U  neposredoj  blizini  Gračanice  nalazi  se  Rudinska  opatija,  iznad  sela  Podvrškog,  koju  su  sagradili  Templari.  Zbog  preciznosti  izgradnje  i  kvalitete  izgradnje,  nije  isključeno  da  su  i  Gračanicu  izgradili  Teplari  kao  zaštitu  za  Rudinsku  opatiju.  Monumentalna  je  veličine  tridesetak  puta  dvadesetak  metara  ograđena  opkopom. Sigurno  da  je  služila  kao  vojni  objekt  i  kao  izvidnička  i  relejna  postaja  preko  kule  iznad  sela  Gučani  i  Gradeca  iznad  Brestovca,  povezivala  je  Posavinu  sa  Požegom  i  Velikom.

   Do  prije  nekoliko  godina,  na  brijegu  obraslom  šumom  nalazio se  ostatak  zida  sagrađenog  od  kamena,  oko  kilometar  sjeverno  od  Gračanice.  Danas  se  taj  zid  urušio  ali  je  vidljiv  opkop  građevine  dvadesetak  puta  desetak  metara.  Južno  od  toga  objekta  vidljivi  su  na  površini  ostaci  opeke  kao  da  se  tu  nalazilo  podgrađe,  ostaci  nekog  sela.  Postoji  zapis  da  je  prije  samog  prodora  Turaka  u  ove  krajeve,  izgrađen  novi  kastrum  u  cerničkom  distriktu  po  imenu  Lehovac,  kojega  su  Turci  zvali  “vaskap”- željezna  kapija.  Neki  misle  da  je  ta  nova  tvrđava  Gračanica.  Međutim,  Gračanica  je  toliko  dobro  građena  i  precizno  da  je  dobro  očuvana  ostala  sve  do  danas,  a  tvrđave  koje  su  građene  u  srednjem  vijeku  raspale  su  se  od  zuba  vremena (  Šag,  Podvrško ) .

   Opkop  veličine  dvadesetak  puta  desetak  metara  nalazi  se  pokraj  novogradiške  obilaznice  na  brdu  koji  se  zove  Jurića  vis.  Od  svega  ostao  je  samo  opkop.  Ne znamo  od  kojega  materijala  je  bila  građena  jer  nisu  vršena  istraživanja  na  tom  području  kao  ni  na  ostalim  lokalitetima.  Od  površinskih  nalaza  moglo  se  naći  vrhova  strelica  i  dijelova  konjske  opreme.  Zbog  blizine  naselja – Bukovice  i  Rešetari,  moguće  je  da  je  materijal  odvezen  i  upotrebljen  za  izgradnju.

   Mala  kula.  Još  jedna  građevina  u  samom  selu  Baćindol.  Također  veoma  interesantna  jer  se  čini  kao  da  je  građena  betonom.  Stari  rimljani  poznavali  su  tehniku  gradnje  betonom,  koja  vještina  se  u  srednjem  vijeku  gubi,  da  bi  se  poslije  ponovno  otkrila.  Dolina  potoka  Putnjaka,  koji  ide  od  centra  Baćindola  prema  Gračanici  ima  rimskih  ostataka,  ( stela,  bolta  od  rimske cigle  pronađena  oko  kilometar  ispod  Gračanice  u  potoku.

   Ostaci  opkopa  pronađeni  su  i  na  Strmcu,  iznad  današnje  bolnice, a  vjerojatno  je  bila  na  putu  za  Pakrac  preko  planine  Psunj.  Put  koji  vodi  preko  Psunja  sa  lijeve  strane,  zapadno,  spušta  se  prema  selu  Bobare  iznad  kojega  se  nalaze  ostaci  gradine,  te  s  desne  strane,  prema  sjeveru,  na  predjelu  Vodostaj.  
   Ostaci  grada  Šaga  nalazi  se  na  predjelu  Gradsko  brdo  između  Cerničke  i  Mašičke  Šagovine.
   Ostaci   utvrde  Podvrško  nalazi  se  iznad  samog  sela  na  brdu  koji  mještani  zovu  Roda. 

tekst : Željko Brčić

karte : Boris Lovrić